Влатко Вуковић

Војвода српски Влатко Вуковић Косача господар горњег Подриња, Дабре и Хума. Савезник српског кнеза Лазара у бици на Косову Пољу. После смрти оца војводе српског Вука Косаче 1359. године, преузео је војводство рода Косаче у долини реке Дрине. Носилац је титуле војвода српски. 1392. године започео је процес осамостаљења Кнежевине Херцеговине.

Година рођења: непозната

Место рођења: село Косаче

Име оца: војвода српски Вук Косача

Име мајке: непознато

Потомци: Није било мушких потомака

Супруга: Љубица

Религијска припадност: православни хришћанин

Година смрти: 1393

1359. године, након смрти оца војводе српског Вука Косаче, војвода српски Влатко Вуковић Косача је преузео војводство и постао владар на територији рода Косаче. Имао је млађег брата (војводу српског Храну Вуковића Косачу).

Религијска припадност војводе српског Влатка Вуковића Косаче била је без сумње православна хришћанска вера. На то указују историјски документи као и пракса православних хришћанских верских обичаја пре битака. Пре битке на Косову Пољу, војска као и сам војвода српски Влатко Вуковић Косача причестили су се у цркви Светог Архангела Михаила у Мекоја Груди, која припада Српској Православној Цркви. То нам јасно указује да је војвода српски Влатко Вуковић Косача био верник Српске Православне Цркве и да је као такав сахрањен према обичајима православне хришћанске религије. Цео род Косаче је следио заоставштину Светог Саве, што је резултирало тиме да је титулу херцега од Светог Саве носио сам Стефан Вукчић Косача.

Почетне територије које је војвода српски Валтко Вуковић Косача преузео од оца Вука Косаче простирале су се у пределу места Рудина и имања око реке Дрине у близини места Устиколина. Као младић, војвода српски Влатко Вуковић Косача много је научио од свог искусног оца ратника и војводе српског Вука Косаче. Сам почетак преузимања војводства обавијен је велом тајне, јер нема докумената који то прате. Познато је да се војвода српски Влатко Вуковић Косача, као младић, доказао у борби и то му је дало прилику да се попне на друштвеној лествици краљевине Босне. Ударна снага краља Твртка I био је сам војвода српски Влатко Вуковић Косача. У периоду ширења босанске државе на приморска места, ратове је водио сам војвода српски Влатко Вуковић Косача. Тада је краљ Твртко I имао три племићке породице на јужним територијама. Косаче, Санковиће и Павловиће. Косаче су предњачиле по снази, због чега су могли да приуште себи највеће ширење територија и поседа. На самом почетку владавине војводе српског Влатка Вуковића Косаче, његови поседи су били мали и уситњени. Пошто је био најјачи и сам освојио територије у име круне Босне, онда их је узео под своју контролу. Овај процес освајања и преузимања трајао је од 1373. до 1377. године. Проширења су ишла на исток, на југ и на запад. Источне границе проширене су на подручју реке Дрине све до Полимља и Милешеве, јужне границе проширене су на рачун Балшића, где су заузети поседи Травуније. Ширење територије око реке Дрине до места Бродар, па чак и заузимање тврђаве Ђурђевац. Источна освајања и проширења дешавала су се у Полимљу (Милешева) све до реке Лим. Јужна експанзија догодила се на подручју Зете до града Новог и подручја Драчевице. Санковићи око Конавали и Павловићи око Требиња добили су мале територије. Тамо су консолидовали власт. Војвода српски Влатко Вуковић Косача се није ширио на рачун својих савезника Санковића и Павловића, али је присвојио већи део освојених нових територија. Краљ Твртко I није могао да му се супротстави па га је желео као савезника. Временом је војвода српски Влатко Вуковић Косача постајао јачи и независнији. Поштовао је мала имања својих савезника Павловића који су имали поседе у месту Устиколина. Не ометајући наплату царина и трговину која се тамо налазила. Временом је као најмоћнији војвода био задужен за чување спољних граница тадашњег краљевства. Због немогућности Павловића да успоставе ред на подручју Конавали, војвода српски Влатко Вуковић Косача осваја Конавле, које ће касније оставити у наслеђе синовцу, војводи српском Сандаљу Хранићу Косачи. Разлог за одузимање територија Конавала био је тај што су Павловићи 1391. године покушали да продају Конавле Дубровачкој републици без знања Косача и Санковића. Због те одлуке војвода српски Влатко Вуковић Косача заузео је Конавле. Ипак мали део Конавали припао је Павловићима. Због те поделе у будућности ће доћи до сукоба између рода Косаче и породице Павловића.

Седиште рода Косаче било је у селу Косаче код места Устиколине

Војвода српски Влатко Вуковић Косача први пут се помиње у историјским документима априла 1378. године у повељи краља Босне Твртка I, у преговорима са Дубровачком републиком. Радило се о производњи и промету соли која се одвијала у Новом (Херцег Нови). Твртко I је изузетно ценио војводу српског Влатака Вуковића Косачу и све преговоре које је водио, човек од поверења звао се Влатко. Преговори су се наставили током целе године јер су били тешки. Разлог њихове тежине био је рат између Млетачке Републике и Ђенове у који је Дубровник увучен. Морали су бити врло опрезни око извоза хране због рата и невољно су пристали на трговинске дозволе. Војвода српски Влатко Вуковић Косача успео је да добије дозволе у ​​јесен 1378 године.

У повељи се такође помиње трговина уљем. У јесен 1378. (17. септембра 1378. и 29. октобра 1878.) војвода је добио трговачку дозволу од Републике Дубровник.

Други пут се помиње у повељи Твртка I од 12.03.1380. године, именовање титуле Хрвоју Вукчићу од оца. Овде се као сведок међу великашима помиње војвода српски Влатко Вуковић Косача. То говори о његовом положају у тадашњем краљевству. Међу сведоцима се помиње и његов брат, војвода српски Храна Вуковић Косача (отац војводе српског Сандаља Хранића Косаче).

Из тога се може закључити да је Влатка краљ изузетно ценио.

Твртко I написао je повељу iy 03.12.1382. године, када је укинуо трг за продају соли у Новом. Међу тројицом сведока помиње се и војвода српски Влатко Вуковић Косача. Дубровчани су изузетно ценили војводу српског Влатка Вуковића Косачу, а да би му одали почаст, 3. августа 1381. године, послали су брод по његову супругу да би је превезли. 29.11.3381 године одлучили су да му дају драгоцене поклоне. У питању је било 20 лаката најфиније свиле.

После смрти угарског краља Лајоша Великог 11. септембра 1382. нереди су избили у Угарској јер није било директних мушких наследника. Претпостављало се да ће у угарском краљевству бити немира. Пошто је Дубровник (који је био под угарском влашћу) био занимљив за Босну, преговарач војвода српски Влатко Вуковић Косача послат је да преговара. Отишао је да посматра ситуацију и развој догађаја како би краљевина била спремна за могуће преузимање Дубровника.

Године 1386. турска војска напала је Рудине и тамо је војвода српски Влатко Вуковић Косача однео прву победу над турским освајачима и зауставио пљачку и уништавање својих територија у Рудинама и околини. У одбрани територије Рудина имао је велику помоћ млађег брата војводе српског Хране Вуковића Косаче.

Године 1387. године војвода српски Влатко Вуковић Косача учествовао је у преговорима са Дубровником, који је на крају потпао под власт Твртка I. Једини услов предаје је био да, ако буде рата између краљевине Босне и Угарске, Дубровчани би били неутрални.

Године 1388. војвода српски Влатко Вуковић Косача учествовао је у преговорима са протовестијаром Трипом Бућом, покушавајући да наговори далматинске градове да се предају и буду под влашћу Твртка I. Они су то одбили, што је разбеснело краља Твртка I и војводу српског Влатка Вуковића Косачу. Након тога почео је рат који је нанeo велику штету далматинским градовима.

Дали су велике поклоне војводи српском Влатку Вуковићу Косачи (50 либри сребра). да га умире и да промени одлуку да их нападне.

Године 1388. војвода српски Влатко Вуковић Косача постао је веома познат када је турска војска са 18.000 војника покушала да заузме Хум и јужне делове Далмације. Војвода српски Влатко Вуковић Косача предводио је војску од 7.000 војника. Турску војску предводио је Лала Шахим. Битка се одиграла 27. августа 1888. године код Билеће. Влаткова војска извојевала је победу и потукла турску војску до ногу. Преживио је мали број турских војника. Турска војска је добро запамтила пораз и није дуго покушавала да заузме Херцеговину. После те величанствене победе, војвода српски Влатко Вуковић Косача стекао је велику аутономију од краља Твртка I.

Био је то сигуран пут ка независности и формирању Кнежевине Херцеговине

На самом почетку 1389. године војвода српски Влатко Вуковић Косача кренуо је да заузме градове u Дламацији и да их стави под своју контролу. Такође им је понудио мирно решење како би избегли уништавање. Све је ишло по плану, али тада је турска војска кренула у освајање Косова, а војвода српски Влатко Вуковић Косача отишао је да помогне свом савезнику, српском кнезу Лазару.

28.06.1389. године, војвода српски Влатко Вуковић Косача са својих 7000 војника кренуо је у помоћ српском кнезу Лазару у бици на Косову Пољу. Због опасности од турских освајања и предстојећих претњи, војвода одлази да помогне и да заустави продор турске војске. Влаткова војска је формирала десно крило српске војске и била је под директним нападом Бајазита I, врло незгодног противника. Након што су оба владара изгубили живот на Косову Пољу, обе војске су се повукле и практично је било нерешено. Доказ томе је да турска војска није покушала да освоји Србију 70 година, а Кнежевину Херцеговину 77 година. Заустављен је продор турске војске, а Влатко се вратио у Херцеговину и о победи обавестио краља, Трогиране, Фиренцу, која је даље проследила папи глас о победи хришћанске војске. Тадашњи папа наредио је да све цркве широм Европе објаве победу хришћанске војске на Косову. Катедрала Нотр Дам је 29.06.1389. године звонила у част победе хришћанске војске на Косову Пољу.

Војвода српски Влатко Вуковић Косача постао је значајна историјска личност у Европи.

Угарска држава се опоравља и наставља да напада Херцеговину. Догодило се неколико битака, али је Влаткова војска успела да заустави продор угарске војске.

Војвода српски Влатко Вуковић Косача је 1390. године приморао далматинске градове на преговоре, али није успео да их освоји (Сплит, Трогир, Шибеник и острва Хвар, Брач ​​и Корчулу). Проширио је освојене територије на Травунију, Хум и Конавле.

Смрт краља Твртка I 17.03.1391. година значила је почетак независности земље под влашћу рода Косаче. Војвода српски Влатко Вуковић Косача је 2. јануара 1389. године напао браћу Санковић и заузео територије које ће наследити његов синовац војвода српски Сандаљ Хранић Косача. Због рана које је задобио у претходним ратовима, војвода српски Влатко Вуковић Косача се тешко разболео. Познати дубровачки лекар Алберт придружио се процесу лечења. У том периоду војвода српски Влатко Вуковић Косача дефинисао је територију своје државе Кнежевину Херцеговину. Тада није имало посебно име, јер је тек са херцегом од Светог Саве Стефаном Вукчићем Косачом и кнезом српским Иваном Вуковићем Косачом та земља добила назив Кнежевина Херцеговина. Војвода српски Влатко Вуковић Косача био је болестан и уморан од тешких ратова у том периоду. Његов избор за наследника припао је његовом синовцу војводи српском Сандаљу Хранићу Косачи (најстаријем сину његовог брата, војводе српског Хране Вуковића Косаче). Будући да војвода српски Влатко Вуковић Косача није имао мушких потомака и титулу је могао наследити само мушки члан рода Косаче, то је био синовац војвода српски Сандаљ Хранић Косача. У роду Косаче веза стриц-синовац заузима посебно место и тако ће остати и днас као јака веза у роду Вуковић Косаче. Војвода српски Влатко Вуковић Косача припремао је свог синовца, војводу српског Сандаља Хранића Косачу, да преузме титулу. Учио га је државним пословима и преговарачким вештинама, па ће се историјски показати да је војвода српски Сандаљ Хранић Косача био добар ученик. Као сведок војвода српски Сандаљ Хранић Косача помиње се у документима краља Дабише од 15.04.1392. године (иако је војвода српски Влатко Вуковић Косача још увек жив). Војвода српски Сандаљ Хранић Косача рођен је 1370. године и могао је да прати рад свог стрица и вештину управљања, преговарања и ратовања. Војвода српски Влатко Вуковић Косача помиње се августа 1392. године због давања залога код Маруше. Верује се да се смрт великог војводе српског Влатка Вуковића Косаче догодила почетком јануара или фебруара 1393. године. Повлачење депозита војводе српског Влатка Вуковића Косаче догодило се марта 1393. године, што указује на то да у том периоду више није био жив војвода српски Влатко Вуковић Косача.

Војвода српски Влатко Вуковић Косача сахрањен је 1393. године у храму-гробници, цркви Светог Ђорђа – Ђурђевица у селу Пријеђел (Фоча) поред магистралног пута Фоча – Тјенитиште.

Наследио га је велики војвода српски Сандаљ Хранић Косача, 1393. године.

ДОКУМЕНТАЦИЈА: