Вук Косача
Војвода српски Вук Косача, заповедник војске српског цара Душана Силног. Оснивач велике српске владарске породице Косача, која је владала горњим Подрињем и Херцеговином у другој половини 14. и до краја 15. века. Косаче су владали од 1350. године и првих поседа око реке Дрине па до пада Новог (Херцег Новог) и Суторине у руке освајача 1483. године.
Година рођења: 1317
Место рођења: Рудине
Име оца: непознато (локални феудалац из Рудина)
Име мајке: непознато
Потомци: војвода српски Влатко Вуковић Косача, војвода српски Храна Вуковић Косача
Религијска припадност: православни хришћанин
Година смрти 1359
Не постоје подаци за имена оца и мајке. Постоје подаци да је његов отац био локални феудалац, што указује да је био из познате феудалне породице. Његов отац је имао мале поседе око Рудина (Рогатица – Република Српска). То подручје је било стално на удару угарских освајача, тако да је тамошње српско становништво било војно настројено и обучено за одбрану. Српски народ и даље живи у великом броју на тим просторима. Успео је да сачува своју културу и идентитет. Војводу српског Вука Косачу од малих ногу су подучавали војним вештинама, па не чуди што је славу стекао као витез у војсци српског цара Душана Силног.
Верска припадност војводе српског Вука Косаче била је православна хришћанска религија. Цео род Косаче наставио је религијску традицију коју је устоличио војвода српски Вук Косача. Кроз историјске документе видимо да је род Косаче био потпуно посвећен православној хришћанској вери. То показују храмови-гробнице (задужбине) као и храмови Српске Православне Цркве које су Косаче подигли. Грађене су према обичајима Византије и Православља. Тај дух и културни ток водили су род Косаче кроз дугу 133 године владавину, од малих војводских имања око реке Дрине па до целе Херцеговине.
Историјски записи указују на то да је војвода био врло темпераментна особа. Ова карактеристика ће се преносити кроз генерације рода Косаче и резултираће жељом и способношћу да владају и проширују територије којима су владали. Војвода српски Вук Косача био је страствени ловац. Једног дана ловио је у северној Србији са великим феудалцем Владиславом Расисалићем.
Бранко Расисалић (велика феудална породица)
Током лова слуга Бранка Расисалића убио је ловачког пса војводе српског Вука Косаче. Због тог инцидента Вук је ушао у сукоб са Бранком и током борбе га смртно ранио. Наневши му повреде у пределу слабина. Бранко је умро од рањавања, а војвода српски Вук Косача пребегао је у Мађарску због освете Расисалића.
После кратког времена проведеног у Угарској, отишао је на двор српског цара Душана Силног. Због војних вештина српски цар Душан Силни додељује му улогу команданта у својој војсци.
Владавина српског цара Душана сматра га златним добом српске историје. Период од 1332. до 1355 године
Рат за освајање Епира и Тесалије започео је 1348. године. У том периоду куга је беснела у Европи, пустошећи села и градове. У великој мери је утицала на освајања српске војске у ратовима за Епир и Тесалију. После заузимања Тесалије, тадашњи Душанов намесник постао је војвода Прељуб. После освајања Епира, Душан је за свог заменика именовао свог полубрата Симеона-Синишу. Војвода српски Вук Косача био је врло храбар и одважан комадант. Постигао је велики успех у ратовима за Епир и Тесалију. Српски цар Душан Силни изузетно је ценио војводу српског Вука Косачу. Поверивши му улогу команданта своје војске, војвода српски Вук Косача оправдао је то поверење. На двору српског цара Душана Силног Вук Косача је добио титулу војводе српског. Титулу војвода српски оставио је потомцима у наследство.
Епир (јужна Албанија и северозападна Грчка)
Тесалија (плодни део северне Грчке).
У том периоду српски цар Душан Силни заузео је велике територије и проширио се на Балкан. Излазак на три мора (Јадранско, Јонско и Егејско). Због великих успеха на војном пољу, српски цар Душан Силни награђује војводу великим поседима на подручју Рудина. Српски цар Душан Силни заузео је практично читаву Босну осим високих планина у које се склонила војска бана Стефана II Котроманића. Након што је завладао Босном, српски цар Душан Силни је могао да награди свог верног војводу српског Вука Косачу имањем око реке Дрине и у родним Рудинама. Војвода српски Вук Косача добио је практично цело место Рудину са околином на управљање.
Војвода српски Вук Косача је изабрао село Косаче у близини реке Дрине као место из кога ће да упраља војводством
У будућности ће река Дрина постати главно језгро територије за род Косаче, којом ће владати у 14. и 15. веку. Село Косаче обилује многим знацима који указују на постојање владавине рода Косаче. Река Дрина ће и након турских освајања остати језгро око којег ће род Косаче остати да живи. Доказ за то је село Владикови (Фоча), где се склонио огранак рода Вуковић Косаче, предвођен кнезом српским Иваном Вуковићем Косачом (братом од стрица херцега од Светог Саве Стефана Вукчића Косаче). Топоними потврђују живот и владавину рода Косаеа у селу Косаче. У топонимима доминирају слике војника са опремом и верским симболима. Крстови указују на хришћанске и православне верске карактеристике рода Косаче.
Место Косаче ће бити полазна основа за даља освајања Хума и Херцеговине.
По добијању имања од српског цара Душана Силног, војвода српски Вук Косача вратио се у Рудине и добио два сина, војводу српског Влатка Вуковића Косачу и војводу српског Храну Вуковића Косачу.
У то време презиме се добијало по имену оца, па су Влатко и Храна добили презиме Вуковић. У периоду од 1350. до 1359. године, Косаче су формирали своје племство са државним системом. У то време још су били потчињени круни босанског краља Твртка I. Имали су висок степен аутономије и радиле на њеном проширењу. Са феудалном породицом Расисалића склопљен је договор о ненападању. Кратко време тај споразум је поштован.
Међутим, 1359. године један од Расисалићевих рођака је из заседе и на свиреп начин убио војводу српског Вука Косачу. Тада род Косаче остаје без владара, тако да је војводство преузима најстарији син војвода српски Влатко Вуковић Косача. Испоставиће се у будућности да ће војвода српски Влатко Вуковић Косача (господар Хума, Дабра и горњег Подриња) успети да прошири територију будуће Кнежевине Херцеговине до историјских граница и да ће то трајати дужи временски период. Можемо слободно рећи да је процес започет ширењем 1392. године на Травунију, Хум, Конавле и велике далматинске градове. Када сумирамо, слободно можемо рећи да је војвода српски Влатко Вуковић Косача освојио, војвода српски Сандаљ Хранић Косача устабилио а херцег од Светог Саве Стефан Вукчић Косача стабилизовао и осамосталио Кнежевину Херцеговину.
ДОКУМЕНТАЦИЈА: