Потомак
Српска средњовековна владарска породица Косаче владала је подручјем горњег Подриња и читавом Херцеговином. Током своје владавине и након тога оставила је дубок историјски траг у средњовековној Европи. Историчари су дуго погрешно тврдили да је род Косаче нестао, то јест угасио се у женском потомству услед промене презимена.
Зовем се Иван Вуковић и потомак сам рода Вуковићи Косаче. Историјска непознаница била је грана рода Вуковићи Косаче коју је представљао кнез српски Иван Вуковић Косача (брат од стрица херцега од Светог Саве Стефана Вукчића Косаче) и после њега наследио кнез српски Адам Вуковић Косача. Намера овог сајта је да осветли судбину те гране рода Вуковић Косача. Читајући неистине о роду Косаче у вези са њиховом религијом, културом и догађајима везаним за њих, започео сам овај пројекат истраживања и израде веб странице са жељом да се чује и расветли истина од роду Косаче. Род Косаче оставиио је дубок историјски траг на Балкану и у Европи, не само у ратовима и освајањима, већ и културом и религијом. Градећи манастире, цркве, задужбине, пишући књиге, ишли су путем духовности којим је пре њих прошао први српски архиепископ Свети Сава.
Након неистине да је род Косаче нестао у наследству женских потомака који нису наслеђивале презимена предака, износим тачне и доказане податке да се род Вуковићи Косаче сместио у близини реке Дрине у селу Владикови, неки 5,5 километара ваздушном линијом од града Фоче и села Јошаница. Село Владикови удаљено је око 9,3 километара ваздушне линије од села Косаче (постојбина рода Косаче). Из тог примера се види да се род Косаче никада није одвајао од реке Дрине, са којом је судбински везан. То правило остаје да важи и дан данас.
Зовем се Иван Вуковић. Рођен сам у граду Ужицу 1975 године. Основну школу (О.Ш. Вук Караџић) сам завршио у Устиколини (С.Р. Босна и Херцеговина), где сам са породицом живео до почетка грађанског рата. Средњу школу сам похађао у Горажду до почетка рата. Након тога сам наставио школовање у Београду. Ту сам завршио средњу школу и уписао факултет. Дипломирао сам и постао инжењер. Ожењен сам и имам двоје деце. Професионалну инжењерску каријеру започео сам у једној београдској компанији. Након тога сам се преселио у Сједињене Америчке Државе где сам наставио каријеру. По занимању сам дипломирани инжењер информационих система и тренутно радим у једној америчкој фабрици као инжењер за одржавање сервера и информационог система компаније. Седиште компаније је у Чикагу (САД), где тренутно живим.
Мој отац Васика Вуковић рођен је у селу Владикови, где се род Вуковићи Косаче склонио на сигурно под водством кнеза српског Вука Вуковића Косаче. Кнез је формирао тзв „Стару кућу“ из које је потекао и мој отац. Водећи род на сигурно, Вуковићи су се повукли из јавног живота и формирали своју малу аутономију у том сиромашном, али поносном селу. Током владавине тројице окупатора (турских освајача, аустроугарских освајача и комунистичких освајача) род Вуковићи Косаче живео је врло сиромашно и оскудно. Ускраћени за образовање и развој а истовремено неповерљиви према окупаторима, живели су повучено у свом малом аутономном систему. Сваки улазак у село Владикове представљао је као један мали улазак у историју. Данас у селу живи неколико људи, углавном старија популација. Потомци су се раселили по свету, укључујући и мене. Сви смо поносни на своје порекло и претке.
Мотивисан жељом да осветлим историју свог рода Вуковићи Косаче, започео сам овај пројекат и након много истраживачког рада прикупио сам пуно материјала које сам поставио на веб страницу и представио га у облику који омогућавају веб технологије. Добио сам велику подршку породице и матичне компаније. Разумевање, подршка, па чак и истраживачки рад који сам добио од породице чини ме неизмерно срећном и захвалним.
Када говоримо о стабилној мушкој линији рода Вуковићи Косаче, од родоначелника војводе српског Вука Косаче па до мог сина Филипа Вуковића, можемо слободно рећи да после огромних историјских опасности и изазова који су се појавили у виду агресора (турски освајачи , аустроугарски освајачи, комунистички освајачи), очувана је стабилна мушка линија рода Вуковићи Косаче. Сачувана је и код мог брата и његовог сина Марка Вуковића. Та стабилна мушка линија рода Вуковићи Косаче може се видети и код неколико мојих рођака Вуковића који такође имају синове. После свега написаног могу слободно да кажем да сам кнежевске крви и да носим право и обавезу легалитета и легитимитета рода Вуковићи Косаче.
Након формирања Републике Српске, дошла је слобода и Херцеговина се вратила својим изворним вредностима. Ово се посебно односи на источну Херцеговину. Српски народ поново слободно дише, славе славе и негује своју историјски богату културу.
