Вук Хранић

Кнез српски Вук Хранић Косача, господар горњег Подриња, Дабра и Херцеговине. Храбри витез и члан племенитог рода Косаче, српска владајућа породице у другој половини 14. и већини 15. века. Брат великог војводе српског Сандаља Хранића Косаче. Отац кнеза српског Ивана Вуковића Косаче и кнеза српског Сладоја Вуковића Косаче.

Година рођења: 1374

Место рођења: Косаче

Име оца: војвода српски Храна Вуковић Косача

Име мајке: Теодора

Супруга: прва супруга непозната, друга супруга Јелена Вукчић

Потомци: кнез српски Иван Вуковић Косача, кнез српски Сладоје Вуковић Косача

Религијска припадност: православни хришћанин

Година смрти: 1424

Кнез српски Вук Хранић Косача рођен је 1374. године у месту Косаче као трећи син војводе српског Хране Вуковића Косаче. Млади кнез је одрастао са оцем и стрицем, великим српским војводама који су се храбро борили да заштите свој народ и своју Кнежевину Херцеговину. Кнез српски Вук Хранић Косача добио је име по свом деди Вуку Косачи, родоначелнику рода Косаче и великом војсковођи српског цара Душана Силног. Гледајући стрица и оца, млади кнез је могао да научи вештине ратовања и преговарања. То су биле веома важне лекције у васпитању младог кнеза. Долина Дрине за Косаче увек је била и остала полазна тачка постојања и од ње се нису одвајали ни након пада под турске освајаче. Пошто је рођен као трећи син великог војводе српског Хране Вуковић Косаче, тиме је био трећи у низу за преузимање престола.

Религијска припадност кнеза српског Вука Хранића Косаче била је недвосмислено православна хришћанска вера. У прилог томе иду и чињенице да је током свог живота кнез српски Вук Хранић Косача помогао свом старијем брату у подизању многих споменика, храмова и многих ктиторских дела. У сарадњи са браћом подигао је себи породични храм-гробницу, црква Светог Стефана на Шћепан Пољу где је 1424. године и сахрањен.

Прво помињање кнеза српског Вука Хранића Косаче датира из 1405. године, где се помиње као племство рода Косаче. Његов рад и ангажовање као најмлађег брата и трећег по реду за преузимање престола обавијени су велом тајне. Нажалост, нема много историјских докумената који би то осветлили. За разлику од своје браће, која су била ангажованија у Херцеговини, он је био ангажованији на северним територијама, а најчешће у подручју Фоче и горњег Подриња. Његови људи су углавном били из фочанског краја, а кнез српски Вук Хранић Косача је очигледно био веома везан за реку Дрину и првобитне поседе Косача.

1403. године родио му се први син, кнез српски Иван Вуковић Косача, као најстарији мушки члан рода Косаче у тој генерацији. Стекао је право на престо у роду Косаче. Догађаји који су уследили, спречили су то право због спелтарошке природе средњег стрица кнеза српског Вукца Хранића Косаче. Борба за престо није била специфична само за род Косаче. Откривамо да су се друге владајуће породице непрестано бориле за трон између чланова породице.

1405. године на самом почетку, рођен му је други син, кнез српски Сладоје Вуковић Косача. Био је трећи мушки члан у линији за преузимање трона рода Косаче. Нешто старији од њега био је херцег од Светог Саве Стефан Вукчић Косача, који је рођен 1404. године као дете кнеза српског Вукца Хранића Косаче.

То ће бити разлог сукоба око преузимања престола између кнеза српског Ивана Вуковића Косаче и херцега од Светог Саве Стефана Вукчића Косаче.

У априлу 1405. године кнез српски Вук Хранић Косача учествовао је у званичној посети племству Вукчић Хрватинић. У тој мисији, која је довела до закључења два брака и савеза две племићке породице, закључен је брак између војводе српског Сандаља Хранића Косаче и Катарине Вукчић као и још један брак између кнеза српског Вука Хранића Косаче и Јелене Вукчић. Обе су биле синовице Хрвоја Вукчића.

Вук Вукчић је био брат Хрвоја Вукчића. Катарина и Јелена биле су његове ћерке.

Сама посета и два брака били су почетак великог савеза две најјаче племићке породице у краљевини Босни и почетак успона рода Косаче. О браку кнеза српског Вука Хранића Косаче и Јелене Вукчић мало је познатих података. Тај брак није донео наследнике кнезу. Његова два сина рођена су пре брака са Јеленом.

Војвода српски Сандаљ Хранић Косача је у своје повеље увек уносио имена двојице браће, према њиховој старини и праву на титулу. Све нам говори о војводином блиском односу и поштовању према браћи. Њихова веза никада није доведена у питање. За разлику од свог средњег брата, кнез српски Вук Хранић Косача никада није отворено напао војводу српског Сандаља Хранића Косачу. Његов посао или задатак био је да брине о северним територијама, утврђеним градовима Самобор, Ђурђевац, Тођевац. Брига се такође односила на отворени трговачки и културни центар Фоча, у којем су Косаче били укорењени.

1410. године бележимо велико дипломатско ангажовање кнеза српског Вука Хранића Косаче у Суторини. Тај догађај се догодио 3. марта 1410. године као и 05.03.1410. године када је из Дубровника стигла делегација у којој су били Никола Гучетић и Теодор Проданелић. Домаћини те делегације били су војвода српски Сандаљ Хранић Косача са супругом Катарином и кнез српски Вук Хранић Косача са супругом Јеленом. Тема састанка била је дефинисање односа између Кнежевине Херцеговине и Дубровачке Републике. Тај скуп имао је још један разлог. У посету им је дошла ташта Анка Вукчић, супруга Вука Вукчића. Дошло је до помирења између зетова и таште.

1415. године догодио се догађај који је потресао читав регион. Убиство Павла Радиновића догодило се на Пареној Пољани код Сутјеске. Главни учесник тог догађаја био је кнез српски Вук Хранић Косача, који је убио Павла Радиновића. Повод том догађају био је лов којем су присуствовали краљ Босне и великаши из других провинција. Иза плана је стајао војвода српски Сандаљ Хранић Косача. План је био да заробе Павла Радиновића и присиле га да уступи неке територије роду Косаче. У том крвавом плану учествовао је и босански краљ. На знак војводе српског Сандаља Хранића Косаче покренут је напад. Све ово водио је кнез српски Вук Хранић Косача. Уместо да заробе Павла и онеспособе га, у том сукобу бива убијен. Његов син је такође заробљен са познатим трговцем и најближим сарадником Барилом Тезаловићем. Међутим, та несрећа није довела до већих промена у контроли територија. Претпоставља се да је у то време подручје Устиколине, које је до тада било под влашћу Павла Радиновића, припало кнезу српском Вуку Хранићу Косачи. Поље поред Устиколине добило је име Вуково поље, где се сада налази стадион фудбалског клуба Колина. Читав немили догађај убиства Павла Радиновића догодио се непланирано.

1420. године бележимо помињање кнеза српског Вука Хранића Косаче на документу који су издали Млечани. Недостаје печат који документ чини недовршеним. Кнез српски Вук Хранић Косача имао је свој оригинални ћирилични печат и грб.

У фебруару 1424. године умро је кнез српски Вук Хранић Косача. Тешко је рећи шта је довело до смрти, јер не постоје поуздани историјски документи. Из дубровачких архива постоје докази да је саучешће упућено војводи српском Сандаљу Хранићу Косачи као и његовом брату кнезу српском Вукцу Хранићу Косачи. Његова супруга се не помиње, што указује да брак тада више није био активан. Наводи се да је умрла 1437. године у католичком самостану Светог Бенедикта у Сплиту. У њеном тестаменту се помиње и да је удовица кнеза српског Вука Хранића Косаче, што указује на то да брак није правилно раскинут.

Поседи или имања у власништву кнеза српског Вука Хранића Косаче нису били велики. То су била имања која су се наслањала на имања свог средњег брата. У документима се помињу имања око Јелеча код Фоче, као и Билеће и Љубиња. Напомињемо да је било доста историјских докумената који помињу војнике кнеза српског Вука Хранића Косаче, и то у прилично негативном контексту. Разлог за то је бес кнеза због ускраћивања права на престо његовом сину, кнезу српском Ивану Вуковићу Косачи. Био је најстарији мушки члан рода Косаче у тој генерацији и имао је право на престо. Имена која се помињу као војници кнеза српског Вука Хранића Косаче су: Радослав Немио, Вукота Обрадовић, Прибиња Мирушић, Милат Милчиновић, Радослав Другалиновић, Божидар Другалиновић, Радовац Милатовић, Стојко Ратковић и Добрило Радосињић.

Документи из 1422. године наводе многа од ових имена у Дубровчким тужбама. Све ово говори нам о незадовољству кнеза српског Вука Хранића Косаче услед ускраћивања права на престо. Поменути људи су у већини случајева били из околине Фоче, што нам такође говори да је кнез српски Вук Хранић Косача углавном боравио у фочанском крају, где његови потомци живе и дан данас. У питању је село Владикови (Фоча), где је рођен мој отац.

Село Владикови (општина Фоча, Република Српска) налази се на падинама брда изнад реке Дрине. Удаљено је 5,5 километара од Фоче, а неких 9,6 километара ваздушном линијом од села Косаче, где је била полазна тачка рода.

У том селу Вуковићи Косаче живе од доласка турских освајача до данас. Склонивши се у то село, Вуковићи Косаче су сачували своју грану рода Косаче. Бежећи од бруталних освајача Турака, Аустроугара и комуниста, Вуковићи (Косаче) су сачували своје биће, идентитет и културу. Слободно можемо рећи да су Вуковићи из села Владикови (Фоча) једини преостали и веома витални део рода Косаче, којима и сам поносно припадам.

ДОКУМЕНТАЦИЈА: