Ђурђевац

Tврђава Ђурђевац саграђена је у 15. веку као гранични и царински град српског рода Косаче. Налази се на левој обали реке Дрине у делу где је кањон Дрине најужи. Изграђена је у сврху одбране Кнежевине Херцеговине од инвазије угарске војске. Изградио ју је херцег од Светог Саве Стефан Вукчић Косача 1435. године.

Име: Ђурђевац

Локација: Сребреница (Република Српска)

Намена: Гранична и царинска контрола

Година изградње: 1435. година

Градитељи: род Косаче (херцег од Светог Саве Стефан Вукчић Косача)

Година уништења: 1465. година

Утврђени град Ђурђевац изграђен је у првој половини 15. века као део система одбране Кнежевине Херцеговине. После осамостаљења Кнежевине Херцеговине од краљевине Босне, херцег од Светог Саве Стефан Вукчић Косача одлучио је да створи систем одбране и контроле кнежевине. Изграђен је на одабраној локацији као стратешка тачка контроле корита реке Дрине. У том делу је корито најуже и пружа добру видљивост трговачких путева, као и приступ са севера. Тврђава је имала четвртасту кулу димензија 31 метар. Висина куле била је 7 метара. То је пружало бољу видљивост за војску која је тамо била стално стационирана. Тврђава се простирала према кориту реке Дрине чији су бедеми били високи до 3 метра и дуги до 25 метара. Читав систем пружао је добру заштиту војсци која је ту била стално смештена.

Године 1444. Ђурђевац се у дубровачким историјским документима помиње као погранично и царинско место рода Косаче, где се плаћала царина за караване који су са севера долазили из Угарске. Царине су биле део споразума са Дубровником који је постигао херцег од Светог Саве Стефан Вукчић Косача.

19.02.1444. године у повељи арагонско-напуљског краља Алфонса V помиње се као један од градова који припадају роду Косаче на челу са херцегом од Светог Саве Стефаном Вукчићем Косачом. У њему су наведени његови поседи и градови којима влада. У питању је признање државе Кнежевине Херцеговине. На списку градова нашао се и Ђурђевац.

20.01.1448. године у повељи римског краља Фридриха III помиње се и као један од градова којим је владао род Косаче на челу са херцегом. У питању је такође признање независности Кнежевине Херцеговине од стране Рима. Према тој повељи, тврђава Ђурђевац је била део Кнежевине Херцеговине.

1452. године, у другој повељи арагонског краља Алфонса, помиње се као један од градова којим је владао род Косаче, на чијем је челу био херцег од Светог Саве Стефан Вукчић Косача. То је потврда државности Кнежевине Херцеговине јер су то била врло смутна времена и границе су се врло често мењале.

1465. године са освајањем од стране турских освајача, град бива уништен и престаје његова функција царинског пункта. Освојен је мало пре тврђаве Самобор.

10.03.1466. године у писму херцега од Светог Саве Стефана Вукчића Косаче које је упућено Дубровнику наводи се да је град Ђурђевац као и Самобор освојен од стране турских освајача и да нису под његовом владавином. У питању су трговачке преписке са Дубровником ради дефинисања трговинских регулатива.