Крунски Савет
Саветник – писац и дипломирани електро инжењер Божидар Бјелица Јапан
Божидар Бјелица Јапан рођен је у Невесињу на Бадњи дан 1960. године када jе падао црвени снег. Школовање је започео у родном граду, Гимназију је завршио 1979. године, а дипломирао је на Електротехничком факултету у Београду 1985. Због различитости свог инжењерског занимања и списатељског позива за себе каже да је ”малени доказ да човјек није своје занимање”.
Друго презиме – Јапан наследио је од ђеда Тодора, који је, иако трговац, био учесник многих буна и ратова. У време када је Црна Гора објавила рат Јапану, задесио се у Црној Гори, па су његови суграђани, знајући какав је ратник, били убеђени да је стигао до Јапана. На срећу, тај рат није вођен, али ни мир никада није склопљен. Можда и због тога Б. Бјелица Јапан, сем о љубави и савременим темама, често пише о ратовима, а вапи за миром.
Прошао је већину области у свом професионалном послу. Сем тога бавио се и графичким дизајном, уметничком фотографијом, тренирао карате, имао рок групицу, био уредник студентског радија и диск-џокеј, бавио се планинарством, ловом и риболовом, пливањем, веслањем, летењем, изучавао наоружање (објавио доста радова из те области), путовао, бавио се помало новинарством, чак и сликањем. Истински је заљубљеник у нашу историју средњег века.
До сада је објавио четири збирке песама, Огољене емоцијама (Народна књига, 1995), Рат овај нема крај (Студент, 1997), Ватре смо љубили (ауторско издање, 2004) и Душа саткана од перли (Интерпринт, 2012); две књиге прича Мале исповести (БИГЗ, 2000) и Лет са сувласником снова (Филип Вишњић, 2009) и романе Рат и немир (Интерпринт, 2005) и Државни удар херцега Стефана (Филип Вишњић, 2012), Државни удар – Дуг прецима (Филип Вишњић, 2020). Уврштен је у неколико антологија и зборника поезије и кратких прича. Повремено објављује прозу и поезију у домаћим и иностраним часописима. Пише и драме. Један је од уредника обимне монографије „Невесиње“ и аутор за области историје средњег века и археолошко наслеђе. Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Српске. Живи и ради у Београду. Ожењен, има троје деце.