Вукац Хранић

Кнез српски Вукац Хранић Косача, господар горњег Подриња, Дабра и Херцеговине. Храбри витез и члан племенитог рода Косаче, српске владарске породице у другој половини 14. и већим делом 15. века. Брат великог војводе српског Сандаља Хранића Косаче. Отац херцега од Светог Саве Стефана Вукчића Косаче и кнегиње српске Теодоре Вукчић Косаче.

Година рођења: 1372

Место рођења: Косаче

Име оца: војвода српски Храна Вуковић Косача

Име мајке: Теодора

Супруга: Катарина

Потомци: херцег од Светог Саве Стефан Вукчић Косача, кнегиња српска Теодора Вукчић Косача

Религијска припадност: православни хришћанин

Година смрти: 1432

Кнез српски Вукац Хранић Косача рођен је 1372. године у месту Косаче као други син војводе српског Хране Вуковића Косаче. Кнез је одрастао са оцем и стрицем, великим војводама и храбрим ратницима. Од њих је научио вештине ратовања, преговарања и одгајан је као прва резерва за престо после старијег брата, војводе српског Сандаља Хранића Косаче.

Религијска припадност кнеза српског Вукца Хранића Косаче била је недвосмислено православна хришћанска вера. У прилог томе иду и чињенице да је током свог живота кнез српски Вукац Хранић Косача помогао свом брату у подизању многих споменика, храмова и многих ктиторских дела. За себе је подигао породични храм-гробницу, цркву Светог Стефана на Шћепан Пољу где је 1432. године и сахрањен.

Прво помињање кнеза српског Вукаца Хранића Косаче појављује се августа 1398. године, заједно са његовим братом, војводом српским Сандаљем Хранићем Косачом. Тада су се у млетачкој повељи помињали као племство рода Косаче.

1403. године наводи се као година у којој се кнез српски Вукац Хранић Косача оженио Катарином из Апулије. Из тог брака је имао двоје деце. Најстарији син и будући владар херцег од Светог Саве Стефан Вукчић Косача и кнегиња српска Теодора Вукчић Косача. Порекло његове жене везано је за данашњи Напуљ. Потврда тога је одлазак војводе српског Вукаца Хранића Косаче у Напуљ 1411. године. Забележено је и помињање његове супруге Катарине као удовице 1433. године, након смрти кнеза српског Вукца Хранића Косаче.

Његов живот обележила је служба код старијег брата, војводе српског Сандаља Хранића Косаче. Кнез је био снажније ангажован на решавању сукоба после дубровачко-босанског рата. Овде се помиње као једног од судија у арбитражи која би требало да реши питање ратне одштете и репарације. Пре тог рата имао је војну улогу у војсци свог брата, војводе српског Сандаља Хранића Косаче. Сва три брата Сандаљ, Вукац и Вук били су првенствено војници Кнежевине Херцеговине и верни заштитници рода Косаче.

Кнез српски Вукац Хранић Косача био је врло активан у преговорима око села Лисац, где је настао велики спор. Фигурирао је као особа од поверења свог брата и околних земаља.

Краљевина Босна, краљевина Угарска, Млетачка Република…

Припрема његовог сина, херцега од Светог Саве Стефана Вукчића Косаче, за будућег владара, започета је укључивањем кнеза у преговарачки процес. Кнез је стално боравио код свог брата, док се за њиховог најмлађег брата није могло ређи, кнез српски Вук Хранић Косача је био задужен за бригу о северним територијама. Кнез српски Вукац Хранић Косача имао је веома важну улогу на сабору организованом између Дубровника и Босне. Све се догодило 1405. године. Такође је био део пороте која је радила на решавању ратне одштете. Та седница одржана је у Требињу, Конавлима и Попову. Због целог тог ангажмана, Дубровник је војводи српском Сандаљу Хранићу Косачи и његовом брату кнезу српском Вукацу Хранићу Косачи доделио привилегију азила у Дубровник. Азил је покривао све бенефиције као што су храна, смештај и други трошкови до 12 чланова породице.

1406. био је члан комисије која је послала захтев напуљском краљу Ладиславу да призна границе Кнежевине Херцеговине јер је територију кнежевине угрозио нападима угарски краљ Сигисмунд Луксембуршки.

То се догодило у процесу напада краља Жигмунда Луксембуршког на краљевину Босну и Кнежевину Херцеговину.

Као и у свакој племићкој породици, и међу браћом у Косачама постојале су разлике. Управо се то догодило када је 1407. године кнез српски Вукац Хранић Косача самоиницијативно написао Дубровнику да постоји спор између њега и његовог брата и да треба да стану на његову страну. Дубровчани су то вешто избегавали не желећи да продубљују јаз између браће. Све се то одиграло у фебруару 1407. године. Ипак братска љубав и наклоност нису долазили у питање. Наставили су да сарађују. Још један пример разилажења браће у породици Косача налазимо између херцега од Светог Саве Стефана Вукчића Косаче и кнеза српског Ивана Вуковића Косаче. Кнез српски Иван Вуковић Косача (мој директни предак) био је старији и имао је право да наследи престо, али због проблема у браку његовог оца, кнеза српског Вука Хранића Косаче, али и интригантних способности кнеза српског Вукаца Хранића Косаче, то му није било дозвољено. Право да наследи престо имао је најстарији мушки члан рода Косаче из правно закљученог брака како је прописала Српска Православна Црква. Род Косаче су се строго придржавали ових правила и тако владали 133 године од малих територија око места Косаче па до целе Херцеговине. Хијерархија владавине коју је поштовао род Косаче била је: владар војвода српски Сандаљ Хранић Косача, други у низу кнез српски Вукац Хранић Косача, трећи у низу кнез српски Вук Хранић Косача (мој директни предак) и четврти у линији херцег од Светог Саве Стефан Вукчић Косача. Тако их је навео војвода српски Сандаљ Хранић Косача у својим тестаментима и легатима. Депозити које је полаго наведени су по наведеном реду. Таква опорука створена је у октобру 1413. и у јануару 1419. У оба тестамента била је укључена и његова супруга Јелена Лазаревић. У све веће споразуме били су укључени и кнез српски Вукац Хранић Косача и кнез српски Вук Хранић Косача. То се догодило око продаје њиховог дела Конавли.

1419. године са већ наведеним племством заклели су се на законитост продаје Конавала Дубровчанима. Војвода српски Сандаљ Хранић Косача, кнез српски Вукац Хранић Косача, кнез српски Вук Хранић Косача и херцег од Светог Саве Стефан Вукчић Косача. После закључења купопродајног уговора, кнез српски Вук Хранић Косача и херцег од Светог Саве Стефан Вукчић Косача добили су и дубровачко племство, које је већ имало прва два поменута члана.

Кнез српски Вукац Хранић Косача имао је двоје деце, херцега од Светог Саве Стефана Вукчића Косачу и кнегињу српску Теодору Вукчић Косачу. Херцег је, као предвиђени владар, одмах заузео важне војне положаје у војсци. Учествовао је у великој лиги која је настала око конавлског рата. Његова сестра је била први историјски женски члан рода Косаеа који се помиње у историјским документима. Удала се за Радослава Павловића 1421. године, који је био супарник и непријатељ рода Косаче. Након венчања, уследио је период смиривања тензија између рода Косаче и Павловића. Удајом за Радослава, Теодора на историјску сцену ступа као мајка троје деце Павловића: Иваниша, Петра и Николе. Подршку и вођство породице Павловић Иваниш преузео је након Радославове смрти. После тог догађаја породица Павловић је полако губила власт и постајала све слабија као феудални господар. Кнез српски Вукац Хранић Косача имао је значајну улогу у процесу помирења око конавлског рата. Као помиритељ и таст супарничке стране, успео је да смањи тензије.

1424. године умире најмлађи члан браће, кнез српски Вук Хранић Косача, а кнез српски Вукац Хранић Косача присваја његове поседе. Његова имања простирала су се око града Јелеча у општини Фоча. То су били мали поседи и били су врло уситњени. Бринући о деци свог најмлађег брата, кнеза српског Вука Хранића Косаче, и штитећи их, поново је показао братску оданост рода Косачр. Иза кнеза српског Вука Хранића Косаче остала су два сина, кнез српски Иван Вуковић Косача (мој непосредни предак) и кнез српски Сладоје Вуковић Косача.

У јуну 1432. године умро је кнез српски Вукац Хранић Косача. Остаће забележено да је био верни војник и заштитник рода Косаче. Храбри војник Кнежевине Херцеговине и отац великог владара херцега од Светог Саве Стефана Вукчића Косаче.

ДОКУМЕНТАЦИЈА: